Miša VACIĆ: U Srbiji danas ima više desnih pokreta koji deluju već godinama, razjedinjeni sujetom lidera. Posledica razdora je da autentične desnice u institucijama Srbije gotovo i da nema. Prema svim dostupnim istraživanjima 25% građana Srbije je izraženo desničarskih stavova. Ipak u političkoj realnosti nisu u tom broju zastupljeni u parlamentu. Što potvrđuje da desničarski deo naroda ne veruje postojećim samoproklamovanim „nacionalistima-desničarima“. Zato je bilo neminovno da se rodi nova čista i zdrava nacionalna opcija koja će pokrenuti taj deo rodoljubivog naroda. Otrgnuti od apatije i vratiti poverenje građana prema borbi za nacionalnu stvar. Srpska desnica je upravo to, sasvim suprotno od dosadašnje atmosfere podela među desničarima.  Srpska desnica je nastala sabiranjem desetak patriotskih, nacionalnih pokreta. Otvoren je poziv i preostaloj braći sa kojima možemo zajedno da se borimo za srodne ili pak iste ideje. Ima dosta dobrih patriota i van Srpske desnice, njima poručujem da samo jedinstveni možemo postići uspeh i vratiti veru narodu. Dakle u Srbiji se trenutno sabira autentična desnica. Ima je u narodu, biće je i u institucijama.

Miša VACIĆ: Srpska desnica će u nedelju 28. januara u beogradskom Sava Centru održati svoj drugi sabor, na kojem će pred više od 1000 pripadnika predstaviti program Srpske desnice, kao i konkretan oblik učestvovanja SD na predstojećim beogradskim izborima.

Miša VACIĆ: Kojom opozicijom? LJudima koji su 12 godina pljačkali narod, čije su oličenje lopovske privatizacije, masovno otpuštanje, nemar i korupcija. Opozicijom koja je dok je bila vlast topila tenkove, hapsila naše ratne komandante – heroje. Onom opozicijom pod čijom smo vlašću svi mi srpski rodoljubi bili najgore progonjeni, satanizovani, maltretirani, samo zato jer se nismo slagali sa njihovim uništavanjem naše Otadžbine. Sa opozicijom koja ne može ni sama sa sobom, razdeljni jer znaju najbolje jedni o drugima koliko su štete činili dok su se oni pitali. Sa njima sam uveren da ne može ni jedan normalan srpski domaćin, patriota i čestit čovek. Opozicijom za koju je Srebrenica genocid. Koja ćuti na kršenje ljudskih prava Srba u Hrvatskoj, Federaciji BiH, Crnoj Gori i BJRM. Opozicijom za vreme čije vlasti se izgubila Crna Gora, samoproglašena nekakva lažna nezavisnost Kosova i Metohije, sa ljudima koji su dok su kao političari vodili državu uz sve teritorije koje su gubili lično postali tajkuni, a grad Beograd i celu državu prezadužili. Ne mislimo da je sve sjajno na drugoj strani, ali izbor je više nego jasan, njima se ne sme dozvoliti da se vrate u Beogradu na vlast. Nikada ni sa kim iz te i takve kriminalne opozicije.

Miša VACIĆ: Ne samo da verujemo u to, već želimo da predano i radimo na tome. Srbija i Srpska Republika su u dušama svih Srba jedno. Kada će to biti i pravno formalno ostvarivo zavisi od raznih faktora. Srbi sa obe strane Drine treba da u skladu sa svojim mogućnostima teže tome. Takođe iz te želje o ujedinjenju nipošto ne bih isključio Crnu Goru.

Miša VACIĆ: Za mene lično je to apsolutno realno. Država bez izlaza na more je kao ptica bez krila. Jadran je srpsko more od Skadra pa do Zadra. Od svega toga je realno da se „oslobodi“ voljom naroda crnogorska obala, kada narod Crne Gore se oslobodi režima Mila i sam reši da ponovo bude zajedno sa svojom braćom. Mi smo jedan narod, nema porodice u Srbiji koja nema da joj je neko iz Crne Gore, takođe nema ni porodice u Crnoj Gori koja nema nekog da joj je u Srbiji. Naša razdvojenost je stvar trajanja režima u Podgorici koji veštački formira lažni indetitet nove nacije, da bi na tome vladao. Nažalost uspevaju već dugo godina, ali tome će jednom doći kraj i tada će se ispraviti greška sa pokradenog referenduma iz 2006. Još se srpski kralj Nikola, veliki vladar Crne Gore, borio i pevao o ujedinjenom i oslobođenom Srpstvu. NJegovu misao živimo i mi danas.

Miša VACIĆ: Mislim da ne treba Srbi u Crnoj Gori da se izjasne da im je Srbija matična država, jer prosto to nije istina. Srbima je matična država Crna Gora, Republika Srpska, BJRM, okupirana RSK i Srbija. Srbi su u tim krajevima od kad postoje prvi oblici država. Na tim prostorima su upravo i nastale prve srpske države. To što danas sve te teritorije se ne nalaze u okvirima Republike Srbije, ne znači da Srbi tu nisu autohton narod, da su te zemlje srpske, samim tim i matica za Srbe. Srbi u Nemačkoj, Australiji, Kanadi, Italiji ili gde god po rasejanju mogu da kažu da im je matica Srbija, ali i Srpska, kao i Crna Gora. Srbi u tzv. regionu nisu dijaspora, već Srbi koji su zbog loših istorijskih odluka ostali van teritorije Srbije, ali na svojoj srpskoj zemlji, zemlji svojih otaca, zemlji na kojoj je srpski rod vekovima. Sad kojim modernim državama ti prostori pripadaju, to je nebitno jer je promenljivo. Nekada je Boka bila deo Francuske, Bosna Austrije, Banat Otomanskog carstva, Metohija deo Crne Gore, a Vardarska Makedonija deo Kraljevine Srbije, granice se menjaju. Bitno je da narod ostane, da zna istinu o sebi i njoj uči svojoj deci, te se tako možemo nadati da će jednom stvari doći na svoje i svi živeti zajedno u miru. Srbi nisu manjina u Crnoj Gori. Srbija treba da se brine o interesima Srba gde god se nalazili, to je prirodno. Na Mojkovcu 1916-e se Crna Gora brinula o zaštiti i opstanku Srba iz Srbije tokom povlačenja. Jedan narod mora da krasi međusobna solidarnost.

Miša VACIĆ: Postoje, ima još mnogo da se radi. Zato se i dižu rodoljubi u Srpsku desnicu kako bi učestvovali u tom radu. Neophodno je prethodno dobiti poverenje naroda, u šta ne sumnjamo. Da bi potom i sami bili učesnici u stvaranju kvalitativnih društvenih pomaka.

Miša VACIĆ: Različita su vremena, Sloba je protiv sebe imao celu međunarodnu zajednicu. Uprkos tome je očuvao CG uz Srbiju, potvrdio u Dejtonu pobedničku odbranu Srba kojom je stvorena Republika Srpska, ali je izgubio Krajinu. Nakon puča 2000. nastupa pljačka države, nacionalna izdaja i poniženja. To je zaustavljeno 2012-e pobedom Tomislava Nikolića nad diktatorom Borisom Tadićem. Za vreme Tomislava je rehabilitovan četnički pokret.Uspostavljene bolje veze sa Rusijom. Razaranja Koštunice, Tadića i Đinđića su ostavile velike posledice koje se još uvek osećaju. Vučić se trudi, ali mi izgleda kao da je sam. Država u svojoj dubini i dalje ima gro stare žute administracije, sličan problem kao što ima Tramp u SAD, gde kadrovi demokrata opstruišu njegove odluke. To je takozvana „duboka država“, ozbiljan kočničar bilo kakvih promena na bolje. Srpska desnica je spremna da oslobodi institucije od tog štetočinskog fenomena, gde država iznutra radi protiv sebe same, tj. najviših nosioca vlasti. Danas nije više sva moć na zapadu, nastupilo je multipolarno doba, što znači znatno povoljnije okolnosti za Srbiju. Srbiji treba snažno i jedinstveno rukovodstvo da iskoristi promene u svetu za ostvarenje srpskih nacionalnih interesa.

Miša VACIĆ: Ne mislim da je Dodik pragmatični nacionalista. Pamtim njegov politički početak i dolazak na vlast. Drago mi je što su Banja Luka i Beograd u svim zvaničnim prilikama predstavljeni zajedno i solidarno. To nosi veliku poruku. Samo što smatram da je potrebno više od samih poruka i parola. Mora se boriti za povraćaj svih ingerencija koje su vremenom oduzete Republici Srpskoj. Da se poštuje isključivo izvorni Dejton. To je put jačanja Srpske.

Miša VACIĆ: Kosovo i Metohija su Srbija. Bili, jesu i biće srpski. To nisu samo skupe srpske reči, to je zavet Srbina. Kako je veliki NJegoš rekao: „Neka bude što biti ne može, neka bude borba neprestana“. E to je Kosmet. Nema predaje!

Miša VACIĆ: Vreme je za novi srpski nacionalni program. Srpska desnica u sebi sabira sve što je zdravo i hrabro, kada se završi taj proces sabiranja, kada svi iskreni srpski nacionalisti budu udruženi, tada možemo sebi dozvoliti da uz Srpsku Crkvu i uvažene nacionalno svesne intelektualce krenemo u izradu novog srpskog nacionalnog programa. Sasvim siguran sa pozicija predstavnika tadašnje države Srbije. Sloga, sabiranje, jedinstvo su nam preduslovi za ostvarenje.

Miša VACIĆ: Migrantima nije cilj Srbija. Idu kod onih koji su njihove države držali kao kolonije. Vraća se zapadnoj Evropi za kolonijalno pljačkanje. Srbija je dobro organizovana država da domaćinski zaštiti svoj narod i da pritom te nesrećne ljude ne tretira životinjski. Srbin je uvek bio gostoprimljiv: „Izvoli, popij vode i nastavi svoj put“. Emigracija tolike koncentracije je veštački inžinjering, tj. proračunata invazija na zapad Evrope. Kriminalna država Mila Đukanovića prešla je sve granice, a najnoviji slučaj neverovatne političke diskriminacije pogledajte OVDE.

Izvor: ujedinjenje.com