Пише: Петар Давидов
„Друга ствар која ми, после Православља, изазива мучнину јесте то што Руси славе Дан победе“, жали се један од руских опозиционара који сада живи у Европској Унији. Обе речи „руски“ и „опозиционар“ можемо ставити под наводнике: класична опозиција, поготово руска, одавно би престала да подржава таквог човека. Наравно, могуће је не одобравати руско руководство, али преносити своју мржњу на Православље и на победу Руса у Другом светском рату, то је већ лудило.
Исто би било када би човек шетао по Београду и поздрављао пролазнике са „За дом спремни“, а затим би се чудио зашто „лоши српски православни националисти“ не деле његове демократске вредности. У суштини, управо тиме се и баве такозвани „либерални опозиционари“.
Али хајде да покушамо да разумемо зашто се Руси заиста односе према Победи са толиким поштовањем. Одмах је јасно да то није носталгија као на пример: како смо били моћни, победили смо Немце и они су нас се плашили. То би било веома глупо. Уосталом, Руси су Немце одувек тукли. Не, није реч о носталгији, нити о чежњи за снажном младошћу. Чини ми се да је реч о чежњи за здравим разумом: тада, 1945. године, Руси нису спасили од уништења само себе, већ и друге народе.
А када је реч о уништењу, према статистици, СССР је у том рату изгубио око 27 милиона живота, а само 7 милиона били су војни губици, сви остали били су цивили. Са таквим подацима може се доћи до закључка да се рат водио против Руса, како би се нација Руса уништила у потпуности.
Застрашујућа паралела са Србијом: да ли неко озбиљно верује да је геноцид у „НДХ“, Јасеновцу, Крагујевцу, Краљеву, где је убијено 50 Срба за 1 рањеног Немца, 100 Срба убијеног за 1 мртвог Немца, био „само тужна епизода, и да није било мржње према Србима“? Не, то је био систем. Али Руси и Срби су сломили овај систем. Једноставно само зато што су имали здрав разум и дрско веровање да наши народи имају право на постојање. То је, по мом мишљењу, један од разлога нашег побожног и захвалног става према победи: наши преци су нам омогућили да живимо.
„Треба да оставимо потомцима добру земљу, добро време не можемо да им оставимо у наследство“, говоре старији. И потпуно су у праву: време је променљиво, као што видимо. И политичко време такође.
А видимо и како су потпуно отворено, без стида, поново почели да ничу изданци нацизма, под истим оним слоганима и идејама. Пре неколико година су се још мало стидели, а сада је све потпуно исто као у време Адолфа Хитлера: „нижи народи“, „животни простор“, „Drang nach Osten“, „Слава Украјини“, „За дом спремни“.
Јако добро нам је све то познато да бисмо ћутали или дозволили то, и претварали се да се ништа посебно не дешава. Наравно, ако нисмо идиоти и ако још увек поштујемо здрав разум. Зато смо поново приморани да узмемо у руке неопходне алате и очистимо земљу.
Поштовање према прецима, родољубље, то је у крви код Срба. Често им завидим због тога: од њих би многи Руси могли нешто да науче. Један од најлепших и најпријатнијих утисака су гостољубива дружења по вашим селима негде у планинама. За вас су брда, а за Руса који живи на равници то су већ планине.
Седиш тако у малој групи од 10–20 људи у планинском селу, разговараш отворено са старијима, слушаш њихове приче и сећања, смејеш се са вршњацима и схватиш: за њих, ја бих сигурно ишао у рат, и они за тебе такође. Никако не бих волео, знате, да њихово село или варошица нестану у још једном Јасеновцу, то је, нетолерантна мисао. Разговарао сам са Србима у Донбасу: потпуно се слажу. Само они кажу да има много корова, посла преко главе.
Што се тиче „коровa“, не можемо их игнорисати, превише су опасни и агресивни. Свака ваша попустљивост биће искоришћена против вас. Знам да у Новом Саду постоји веома „цивилизована, прогресивна украјинска заједница“, недавно је, уз подршку Европског конгреса Украјинаца и друштва „Просвита“, тамо организована читава конференција о супротстављању „лошим руским варварима“ (српски варвари нека се припреме!). Стављају своје заставе, говоре о томе колико су „дивни“ украјински националисти Бандера и Шухевич, узвикују „Слава Украјини“, успостављају „конструктивне контакте“ са локалним властима, укратко речено, прави демократи и либерали.
Надам се да богато искуство Срба неће дозволити да ово позориште апсурда настави да расте. У Украјини су глумци већ дошли на власт, шта је остало од Украјине? Не дај Боже да се то деси Србима.
Мада, Срби то одлично разумеју: управо за Дан победе провокатори из „украјинске дијаспоре“ хтели су да трче по Новом Саду са својим заставама, али били су склоњени.
Извор: Правда
