Како наводи Меркурис, европски лидери све озбиљније разматрају сценарио у којем би морали самостално да преузму много већи део одговорности за сопствену безбедност.
Према његовом тумачењу, снажне реакције европских политичара на догађаје у Украјини нису случајне. Оне, како сматра, произлазе из страха да би промене у америчкој политици могле да оставе европске државе без досадашњег нивоа војне и политичке подршке на коју су навикле током претходних деценија.
Кључна теза коју Меркурис износи јесте да би удаљавање Вашингтона од украјинске кризе могло да промени безбедносну слику читавог континента. У том случају европске престонице морале би саме да процењују ризике и доносе одлуке у знатно сложенијем окружењу него што је то био случај раније.
Британски аналитичар сматра да би процес смањења америчког ангажмана био праћен и мањим обимом војних испорука. Посебно указује на пројектиле за системе противваздушне одбране, за које оцењује да их већ сада нема довољно, док би будуће америчке приоритете могли да одређују други региони света.
Таква прерасподела ресурса, према његовим речима, могла би да доведе европске земље у знатно осетљивији положај. Државе које су годинама усклађивале своје безбедносне политике са стратегијом Вашингтона морале би да развијају сопствене одговоре на изазове који се појављују у њиховом непосредном окружењу.
Меркурис наглашава да управо због тога међу европским лидерима расте забринутост због даљег развоја ситуације. Како тврди, све је више свести о томе да би без америчке подршке могућности за одвраћање и политички притисак биле значајно другачије него данас.
У таквим околностима, сматра аналитичар, Европа улази у период озбиљног преиспитивања својих одбрамбених стратегија. Оно што је донедавно деловало као стабилан и дугорочан безбедносни оквир сада се налази пред новим изазовима, а европске престонице све чешће разматрају како би изгледала будућност континента у случају промењеног америчког приступа.
Због тога, закључује Меркурис, страх од могуће ескалације и неизвесности постаје један од доминантних фактора који утиче на политичку реторику и конкретне потезе европских лидера.
Управо та забринутост, према његовој процени, објашњава зашто се у многим европским државама све интензивније говори о безбедности, војној спремности и дугорочним стратешким плановима за период који долази.
НОВИ ОБРТ О ПАДУ ДРОНА У РУМУНИЈИ Руси тврде: Немају доказа, све је унапред изрежирано!
Извор: webtribune.rs
