Pomenuti dokument je zapravo strategija Evropske komisije nazvana „Verodostojna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan“, u kojoj se navodi da EU ne želi da uveze granične sporove između država regiona. Ovaj nacrt u koji je „Jutarnji list“ imao uvid, još uvek je zaštićeni dokument, a konačna verzija trebalo bi da se usvoji i objavi u februaru sledeće godine, kako je najavio u svom godišnjem govoru o stanju Unije predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker. „Postoje i dalje važni bilateralni sporovi između država regiona koji su preostali za rešavanje. EU neće uvoziti te sporove. Trajno rešenje treba pronaći pre nego što država uđe u EU“, piše, između ostalog u tom dokumentu. Takođe se navodi i da se sve „države moraju nedvosmisleno obavezati, i rečima i delima, prevazići nasleđe iz prošlosti, postići pomirenje i rešiti otvorena pitanja puno pre njihovog pristupa u EU“, navodi „Jutarnji“. Konkretno, kada je reč o Srbiji i Crnoj Gori u delu koji predviđa njihovo članstvo u EU do 2025. godine kaže da se pre zaključenja pristupnih pregovora moraju rešiti svi granični sporovi jer EU „ne može niti će uvoziti takve probleme“. „U slučajevima gdje granični sporovi ne budu rešeni, strane ih moraju predati bezuslovno na obavezujući način konačnoj arbitraži ili Međunarodnom sudu pravde pre zaključenja pristupnih pregovora i u potpunosti poštovati presude.“

Poruka Srbiji za Kosovo i Rusiju

Hrvatski list da u tekstu piše i da se lideri Zapadnog Balkana podsećaju da je članstvo u EU stvar izbora za koji je potreban politički konsenzus i saglasnost građana i da ne bi trebalo da postoji sumnja lidera o tome gde pripada Zapadni Balkan i u kom smeru se kreće. „To je očigledno poruka Srbiji, gde se često postavlja pitanje izbora između EU i Rusije“, ističe „Jutarnji“. Za Srbiju se pominje i da će morati da reši odnose s Kosovom putem pravno obavezujućeg dokumenta, za koji se u ovom dokumentu kaže da je ključan za stabilnost celog regiona i evropsku perspektivu. U dokumentu su navedeni i indikativni koraci za završetak članstva Crne Gore i Srbije u EU do 2025. godine. Prema njima, do kraja 2019. godine Srbija i Crna Gora bi trebalo da budu fokusirane na ispunjavanje prelaznih merila iz područja vladavine prava. Srbija ih ima čak 50, a nakon što se potvrdi njihovo ispunjavanje, EU će odrediti merila za zatvaranje tog poglavlja. Osim toga, do kraja te godine Srbija mora da ispuni i prelazno merilo iz poglavlja 35 koje, iako se zove formalno „ostala pitanja“, sadrži uslov – sveobuhvatna normalizacija odnosa s Kosovom. Godina 2023. spominje se kao godina u kojoj bi Crna Gora i Srbija trebalo da zaključe pregovore o članstvu, a BiH da ih otvori. Godine 2024. potpisao bi se Ugovor o pristupanju između EU i Crne Gore kao i EU i Srbije, na predlog Evropske komisije i uz davanje pristanka Evropskog parlamenta. Taj bi ugovor trebalo da ratifikuju sve države članice na vreme kako bi Srbija i Crna Gora ušle u EU do kraja 2025. godine. Iz strategije je vidljivo da postoje indikativni jasni rokovi samo za Crnu Goru i Srbiju, za koje se kaže da će moći u EU do kraja 2025. godine, a za ostale države samo se navodi da bi do tada trebalo da „napreduju u pristupnim pregovorima“. Da vidite da li će NATO napustiti Kosmet, pogledajte OVDE. Izvor: IN4S