Pravda

Linik je podneo izveštaj Stejt departmentu o aktivnostima SAD u drugim zemljama. On otkriva da Vašington nije upoznat sa stvarnim troškovima predstavnika SAD koji su uključeni u realizaciju američkih projekata u inostranstvu. "Generalni računovodstveni biro SAD je utvrdio da Stejt department nije u stanju da pruži pouzdane informacije o svojim aktivnostima pomoći u inostranstvu", navodi se u izveštaju. Stejt Department je 2014. godine oformio posebnu radnu grupu koja je trebalo da prati odeljenja potrošnje, sa ciljem da se pomogne drugim zemljama kroz američke fondove. Na to je utrošeno oko milion dolara. Rezultati istrage su otkrili da je radna grupa imala veoma "ograničen napredak". "Do januara 2017. Stejt Department još uvek nije razvio mehanizam za rešavanje nedostataka u oblasti računovodstva u vezi aktivnosti pomoći u inostranstvu", piše u dokumentu. Činjenica je da, prema podacima Kancelarije za reviziju generalnog inspektora, radna grupa nije pod kontrolom visokih funkcionera Ministarstva spoljnih poslova, a Odeljenje za koordinaciju pomoći nije dalo niz neophodnih podataka. "Stejt Department nema relevantne i precizne informacije neophodne za centralizovanu kontrolu delatnosti u inostranstvu, niti vodi evidenciju o troškovima u skladu sa zakonskim odredbama", navodi se u dokumentu. U izveštaju se navodi da je u 2015. godini američki Kongres obezbedio Stejt Departmentu i vladinoj agenciji USAID (Ju-Es Ejd) 32,6 milijardi dolara za projekte u inostranstvu. Količina novca koji je neposredno potrošio Stejt Department je 1998. godine iznosio 2,4 milijarde dolara, a 2015. čak 4,7 milijardi dolara, odnosno skoro dva puta više. U martu su američki senatori pitali američkog državnog sekretara Reksa Tilersona o ovim troškovima. Tilerson je dobio pismo u kom šest članova Kongresa, uključujući bivšeg predsedničkog kandidata Teda Kruza, zahteva istragu o mešanju Vašingtona u unutrašnje poslove drugih zemalja. Zakonodavce je zanimalo gde je tačno potrošen novac američkih poreskih obveznika. "Mi Vas molimo da iskoristite svoj autoritet i da započnete istragu koja će rasvetliti raspodelu sredstava za promociju demokratije, kao i da proučite programe, račune i aktivnosti brojnih američkih organizacija koje se bave tim poslovima", stoji u pismu članova Kongresa Tilersonu. Senatori su naveli u pismu da postoji "zlonamerno političko uplitanje" SAD u poslove zemalja kao što su Makedonija, Albanija i nekoliko latinoameričkih i afričkih zemalja, prenosi RT. Prema podacima USAID-a, tokom 2016. godine je Albanija dobila oko 16 miliona dolara, a većina novca (9,3 miliona) je izdvojeno za projekte u oblasti javne uprave i civilnog društva. Na Makedoniju je potrošeno 25,3 miliona dolara, od toga 17,1 milion dolara je otišlo na projekte u oblasti javne uprave i civilnog društva. USAID je finansirao i projekte iz oblasti izbora i političkih procesa, promovisanja slobode medija i ljudskih prava, što Amerikanci, naravno, ne vide kao mešanje u tuđe izbore. Direktno iz Fonda za demokratiju američkig Stejt department se troši milion dolara godišnje na podršku Parlamentu Makedonije i poboljšanju njegove interakcije sa biračkim telom. Stejt department je izdvojio novac i za realizaciju sličnih programa na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza. Tako Stejt department planira da pošalje stručnjake u Ukrajinu da bi se povećala efikasnost javne uprave i sprovele pravne, ekonomske i kadrovske konsultacije u Kijevu i širom zemlje. Početkom 2017. godine je Zavod za demokratiju i ljudska prava Stejt departmenta izdvojio 800.000 za razvoj programa praćenja finansijske aktivnosti ukrajinskih zvaničnika i državnih organa. Ove godine je američka Vlada počela da izdvaja i novac za obuku beloruskih zvaničnika i aktivista. Pretpostavlja se da će oko 300 aktivista i vladinih zvaničnika Belorusije posetiti obuku i kurseve posvećene promovisanju demokratije i unapređenju rada državnih organa. A šta je američki ministar odbrane DŽejms 'Besni Pas' Matis obećao Hrvatima, pročitajte OVDE. Izvor: NJuzfront Srbija, RT