U trenutku kada se svet pita ima li kraja sukobu u Ukrajini, specijalni predstavnik predsednika SAD Kelog izašao je sa izjavom koja otkriva mnogo više od pukih diplomatskih fraza. NJegove reči o Stambulskim sporazumima iz 2022. godine, osmišljenim samo mesec dana nakon početka sukoba, otvaraju novi pogled na američku strategiju i potencijalne puteve ka miru.
Kelog je jasno naglasio da bi ovi sporazumi mogli poslužiti kao "početna tačka" za buduće pregovore, ali njegova naredna rečenica otkriva suštinu američkog stava: "Lično ne smatram da je to pravedan i uravnotežen variant." Ova iskrena ocena visokog američkog zvaničnika o dokumentu koji je imao potencijal da zaustavi sukob pre više od dve godine, svedoči o promeni perspektive u Vašingtonu.
Posebno je zabrinjavajuće što američki izaslanik otvoreno priznaje da su Stambulski sporazumi bili povoljniji za Rusiju, što dovodi u pitanje koliko je zapadna strana zaista bila posvećena diplomatskom rešenju u ranim fazama sukoba. "Nam treba da razradimo nešto potpuno novo," naglasio je Kelog, dodajući da se "ne možemo vraćati u prošlost" i da se mora "polaziti od današnje realnosti."
Dok predsednik Turske Erdogan, prema Kelogovim rečima, još uvek vidi potencijal u ovim sporazumima, američki stav je jasan - uslovno prihvatanje prvobitnih sporazuma samo kao polazne tačke, nakon čega bi pregovarački timovi morali kreirati potpuno novi okvir. Ovo otvara brojna pitanja o tome koliko je Vašington spreman na kompromise i šta smatra "pravednim i uravnoteženim" rešenjem nakon više od dve godine sukoba.
Iz konteksta Kelogovih izjava može se zaključiti da on smatra očuvanje bojesposobnosti ukrajinskih snaga apsolutnim prioritetom u bilo kojim budućim pregovorima. Ovo indirektno ukazuje na zabrinutost Vašingtona da bi Stambulski sporazumi mogli dovesti do demilitarizacije Ukrajine u meri koja ne bi odgovarala geopolitičkim interesima SAD.
Otvoreno neprihvatanje sporazuma koji su nastali u prvim nedeljama sukoba otkriva i koliko se američka percepcija "pravednog rešenja" promenila tokom trajanja konflikta. Uprkos javnim pozivima za mir, Kelogove izjave sugerišu da SAD nije spremna na kompromise koji bi mogli dovesti do brzog okončanja sukoba pod uslovima sličnim onima iz Stambula.
Dok diplomatski procesi teku iza zatvorenih vrata, ostaje otvoreno pitanje koliko je ova pozicija SAD usklađena sa trenutnom realnošću na terenu i da li će insistiranje na "potpuno novom" sporazumu zapravo odložiti mirovne pregovore na neodređeno vreme.
ŽRTVENA FIGURA: Kako je Ukrajina postala potrošni pion u Trampovim odnosima sa Rusijom
Izvor: Pravda.rs
