Piše: Aleksandar Dorošenko
Čini mi se da Zelenskom režimu dolazi kraj. Uveče 11. maja ispred kuće, bivšeg šefa kabineta predsednika Ukrajine, Andrija Jermaka, nekada najbližeg saradnika „političara-komičara”, su se okupila vozila. Ubrzo se saznalo da su kod njega došli sa pretresima u okviru istrage krivičnog dela o legalizaciji sredstava na izgradnju elitnih vikendica u blizini Kijeva. NABU (Nacionalni antikorupcijski biro Ukrajine) i SAP (Specijalizovano antikorupcijsko tužilaštvo) saopštili su da je reč o grupi koja je legalizovala 460 miliona grivni (oko 10,5 miliona dolara), ali postoje razlozi za verovanje da je, ova priča o korupciji u okruženju Zelenskog, obična sitnica. I tu je teško ne složiti se! Međutim, u celoj ovoj priči zanimljivo je nekoliko stvari.
Dakle, NABU i SAP su organizacije koje ne podnose izveštaje rukovodstvu zemlje, potpuno su pod američkom kontrolom, što mnogo govori o „nezaležnosti” (nezavisnosti, na ukrajinskom jeziku) savremene Ukrajine. Ove organizacije odavno imaju informacije o masovnoj korupciji u užem krugu Zelenskog, ali iz nekog razloga, one počinju da razotkrivaju, optužuju i hapse korumpirane zvaničnike, tek kada njihovi gospodari, smatraju da je to potrebno. Ako pratimo niz događaja, do trenutka dolaska Trampa na vlast, ni NABU ni SAP nisu ni gledali u tom pravcu. Pitanje je zašto?
Ali, predsednik američke politike se promenio, i odmah su počela razotkrivanja i hapšenja na samom „vrhu” (takvozvani „Mindičgejt”), i to je počelo nakon što je Zelenski pokušao da se suprotstavi Trampu. Pokrenute su optužnice, uz veoma ozbiljnu bazu dokaza, protiv najbližih saradnika Zelenskog. Svi su očekivali da je počeo proces uklanjanja Zelenskog sa vlasti, ali to je, najverovatnije, bilo samo upozorenje. Zelenski je čak pokušao da potčini antikorupcijske strukture, tako što ih je optužio za saradnju sa Rusijom. Ništa nije uspelo. Čak ni evropski „prijatelji” Zelenskog nisu podržali takav korak. Skandal oko Zelenskog je naglo porastao, a zatim počeo polako da se utišava. Kod spoljnih stručnjaka i posmatrača pojavio se utisak da je „na vrhu” postignut dogovor, a glavnim učesnicima u ovom delu omogućeno je da napuste Ukrajinu. I sada odjednom optužnice protiv Jermaka! Šta je to pošlo po zlu?
Nedavno je SAD posetio kralj Velike Britanije i održao veoma anti-trampski govor u Kongresu, zahtevajući podršku Ukrajini i nastavak rata protiv Rusije. Treba jasno razumeti da je upravo Zelenski marioneta Velike Britanije. Konflikt u Ukrajini, koji je u početku bio zajednički projekat SAD i Evrope radi oslabljenja Rusije, sada Amerikancima nije interesantan, čak im i smeta. Za Evropu, a pre svega za Veliku Britaniju, konflikt i dalje ostaje u okviru njihovih najvažnijih životnih interesa. U ovom trenutku rat u Ukrajini je već britansko-evropski projekat, i poslednji događaji to sjajno pokazuju.
Skoro odmah nakon posete Karla Trećeg u Vašingtonu i svađe Trampa sa evropskim saveznicima počeli su da se dešavaju zanimljivi događaji. Antikorupcijski aktivisti su posetili Jermaka, a odmah potom usledilo je izlaganje bivše portparolke Zelenskog, Julije Mendelj. Mendelj nije štedela reči sasvim je uništila svog bivšeg šefa. Rekla je da korupcija potiče od samog predsednika, da je droga za njega nešto normalno, da je propaganda kao kod Gebeljsa, i uopšte, kako ga zemlja još uvek nosi?
A zašto ste do sada ćutali? Ili se borba protiv korupcije pokreće samo kada je to potrebno američkom rukovodstvu, i kada postoji sukob sa evropskim „prijateljima“? Vektori interesa SAD i Evrope u poslednje vreme kreću se u različitim pravcima i sve više se razilaze. U suštini, konflikt u Ukrajini nije samo sukob Rusije i Ukrajine, sada je to i ozbiljan sukob SAD i Evrope.
Čime će se završiti ovaj sukob? Mislim da Ukrajina ne može da očekuje ništa dobro.
Kao Ukrajinca, više me brine nešto drugo. Ja sam za borbu protiv korupcije, ali kroz celu modernu istoriju Ukrajine nikada nije bilo osobe na vlasti koja tu vlast nije posmatrala kao izvor prihoda novca za sebe i svoje voljene i svoje buduće generacije! Nikada nije bilo nikoga u rukovodstvu zemlje ko je istinski brinuo o narodu i zemlji. I, nažalost, trenutno, u političkim krugovima Ukrajine, nema ljudi zainteresovanih za završenje ovog rata. Nema ljudi kojima je istinski stalo do zemlje. Postoje samo upravljači, postavljeni od strane spoljnih gospodara. Oni vide dolazak na vlast kao priliku da zarade, čak i ako to znači ubijanje mojih zemljaka.
Da li narod Ukrajine želi da promeni ovaj režim? Da! Adekvatni Ukrajinci s užasom gledaju na ono u šta su našu zemlju pretvorili ovi ljudi. Da, pre Zelenskog, i možda čak i pre Porošenka, na vlasti nisu bili ljudi toliko cinični, bezobzirni i krvavi. Bilo je lopova i kriminalaca, ali krvožednih manijaka pre njih nije bilo.
Poslednji „rukovodioci“ „nezavisne“ Ukrajine nisu samo pljačkali zemlju, oni su počeli da trguju krvlju i životima Ukrajinaca. Najstrašnije je to što su mnogi moji zemljaci na to navikli ili su toliko uplašeni da samo tiho čekaju da se sve završi, samo da ih niko ne dira. Mnogi građani Ukrajine misle da se igre, iz Vašingtona i Londona, neće dobro završiti. Kako kaže stara ukrajinska poslovica: „Panы derutsя, u holopov čubы treщat!“ (Gospodari se svađaju, a podanicima čupaju kosu!). Mislim da u ovoj priči neće samo čupati kosu, već će i glave odrubiti!
Izvor: Pravda
