Дакле: 3,2 пута већа од укупно произведене робе и свих услуга.
Многи економисти сматрају да је разорна темпирана бомба у самим темељима светске економије и да ће њен удар бити опакији од свега што се догодило 2008-ме.
У развијеним земљама дугови су достигли 177 трилиона долара. Знатан део те суме отпада на САД – 22 трилиона долара су државни дугови, а `осталих` је још 47 трилиона.
Не земљама у развоју `виси` 69 трилиона долара дугова, што је 216 одсто њиховог БДП. Најбржи разст задуженоси имају Чиле,, Јужна Кореја, Бразил, Јужна Африка и Пакистан.
Многе највише брине задуженост Кине јер се њен дуг учетворостручио и достигао 300 одсто националног БДП.
Њен корпоративни сектор, у којем доминирају државне компаније, задужио се за 22 трилиона долара, што је 155 кинеског БДП. Односно: безмало две трећине задужености земље.
Корпоративни дуг у Јапану раван је националном БДП, а у САД га `покрива` са 74 одсто.
Прошле године је у Кини банкротирало 18.000 фирми.
Неки економисти већ упозоравају да се фитиљ кинеске дужничке бомбе „већ дими“.
Тврде да ће последице бити: масовно сиромашење, социјални немири, моћна геополитичка нетабилност и ратови.
Прочитајте ОВДЕ зашто Трамп не може да бриљира у мисији која је њему "додељена" и какву улогу у свему има Путин?
Извор: fakti. org
