Dakle: 3,2 puta veća od ukupno proizvedene robe i svih usluga.
Mnogi ekonomisti smatraju da je razorna tempirana bomba u samim temeljima svetske ekonomije i da će njen udar biti opakiji od svega što se dogodilo 2008-me.
U razvijenim zemljama dugovi su dostigli 177 triliona dolara. Znatan deo te sume otpada na SAD – 22 triliona dolara su državni dugovi, a `ostalih` je još 47 triliona.
Ne zemljama u razvoju `visi` 69 triliona dolara dugova, što je 216 odsto njihovog BDP. Najbrži razst zaduženosi imaju Čile,, Južna Koreja, Brazil, Južna Afrika i Pakistan.
Mnoge najviše brine zaduženost Kine jer se njen dug učetvorostručio i dostigao 300 odsto nacionalnog BDP.
NJen korporativni sektor, u kojem dominiraju državne kompanije, zadužio se za 22 triliona dolara, što je 155 kineskog BDP. Odnosno: bezmalo dve trećine zaduženosti zemlje.
Korporativni dug u Japanu ravan je nacionalnom BDP, a u SAD ga `pokriva` sa 74 odsto.
Prošle godine je u Kini bankrotiralo 18.000 firmi.
Neki ekonomisti već upozoravaju da se fitilj kineske dužničke bombe „već dimi“.
Tvrde da će posledice biti: masovno siromašenje, socijalni nemiri, moćna geopolitička netabilnost i ratovi.
Pročitajte OVDE zašto Tramp ne može da briljira u misiji koja je njemu "dodeljena" i kakvu ulogu u svemu ima Putin?
Izvor: fakti. org
